ISTORIJAT VRTA

 

 

 

Beogradski zoološki vrt je nastao 1936. godine. Osnovao ga je tadašnji gradonačelnik, industrijalac, gospodin Vlada Ilić (I). Svečano je otvoren na Petrovdan - 12. jula.

Prvi stanovnici vrta su bili: lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji.

Ubrzo po otvaranju Beogradski zoološki vrt je postao jedno od najomiljenijih mesta na koje su Beograđani dolazili. Više puta je ugostio i članove kraljevske porodice Karađorđević. Kraljica Marija je sa kraljevićima Tomislavom i Andrejom vreme namenjeno razonodi često provodila upravo u Vrtu, a mladi kralj Petar Drugi se prilikom poseta redovno interesovao za dalje planove i izgradnju.

Kada je formiran, Zoološki vrt je zauzimao prostor nešto veći od tri i po hektara, da bi, vrlo brzo, bio proširen na sedam, a zatim, izgradnjom restorana "Kalemegdanska terasa" i pripajanjem jednog dela Donjeg grada, čak na nešto više od četrnaest hektara, i na toj površini je dočekao i Drugi svetski rat. Međutim, tokom Drugog svetskog rata Vrt je dva puta bombardovan: najpre 1941. od strane nemačkih fašista, a zatim i saveznika, 1944. godine. Skoro ceo životinjski fond je uništen. Zbog razaranja i drastično smanjenog broja eksponata, površina Vrta se posle rata, nažalost, svela na oko sedam hektara, koliko i danas zauzima.

Po kazivanju Dane Savković-Gligorić, čiji je otac, Miodrag Savković, bio direktor Vrta u to vreme, prilikom bombardovanja 1941. stanari okolnih zgrada naivno su poverovali da Vrt neće biti meta bombardera, pa su listom pohrlili da u njemu nađu utočište. Ali, bombe su nekontrolisano padale, pa je u Vrtu, naročito u pećini u kojoj su danas skloništa za zebre i antilope, izginulo mnogo ljudi. Svojim očima je videla i kako mnoge životinje, pogođene bombama, lete u vazduh. Posebno joj se u pamćenje urezala slika slona raznetog na komade. Mnoge životinje su tada pobegle iz razrušenih kaveza, a one koje su predstavljale opasnost po okolinu, morale su biti poubijane da bi se sprečila veća tragedija. Među retkim koje su preostale nalazili su se nilski konj Buca i aligator Muja.

Београдски зоолошки врт је настао 1936. године. Основао га је тадашњи градоначелник, индустријалац, господин Влада Илић (I). Свечано је отворен на Петровдан - 12. јула.

Први становници врта су били: лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, макаки и мангабеј мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји.

Убрзо по отварању Београдски зоолошки врт је постао једно од најомиљенијих места на које су Београђани долазили. Више пута је угостио и чланове краљевске породице Карађорђевић. Краљица Марија је са краљевићима Томиславом и Андрејом време намењено разоноди често проводила управо у Врту, а млади краљ Петар Други се приликом посета редовно интересовао за даље планове и изградњу.

Када је формиран, Зоолошки врт је заузимао простор нешто већи од три и по хектара, да би, врло брзо, био проширен на седам, а затим, изградњом ресторана "Калемегданска тераса" и припајањем једног дела Доњег града, чак на нешто више од четрнаест хектара, и на тој површини је дочекао и Други светски рат. Међутим, током Другог светског рата Врт је два пута бомбардован: најпре 1941. од стране немачких фашиста, а затим и савезника, 1944. године. Скоро цео животињски фонд је уништен. Због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина Врта се после рата, нажалост, свела на око седам хектара, колико и данас заузима.

По казивању Дане Савковић-Глигорић, чији је отац, Миодраг Савковић, био директор Врта у то време, приликом бомбардовања 1941. станари околних зграда наивно су поверовали да Врт неће бити мета бомбардера, па су листом похрлили да у њему нађу уточиште. Али, бомбе су неконтролисано падале, па је у Врту, нарочито у пећини у којој су данас склоништа за зебре и антилопе, изгинуло много људи. Својим очима је видела и како многе животиње, погођене бомбама, лете у ваздух. Посебно јој се у памћење урезала слика слона разнетог на комаде. Многе животиње су тада побегле из разрушених кавеза, а оне које су представљале опасност по околину, морале су бити поубијане да би се спречила већа трагедија. Међу ретким које су преостале налазили су се нилски коњ Буца и алигатор Муја.

Белградcкий зоопарк был создан в 1936 г. Его основал мэр Белграда, промышленник Влада Илич (I). Торжественное отрытие состоялось в Петров день - 12 июля.

Первыми обитателями зоопарка были львы, леопарды, белые и бурые медведи, волки, обезьяны макаки и мангабеи, антилопы, буйволы, зебу, муфлоны, олени, косули, аисты, журавли, павлины, фазаны, совы, пеликаны и попугаи.

Вскоре после открытия Белградcкий зоопарк стал одним из любимых мест отдыха белградцев. Неоднократно бывали здесь и члены королевской семьи Карагеоргиевичей.  Королева Мария с королевичами Томиславом и Андреем часто проводила свободное время именно в зоопарке, а молодой король Петр II во время своих визитов регулярно интересовался дальнейшими планами его развития и строительства.

Изначально зоопарк занимал чуть более трех с половиной гектаров, но его территория очень скоро была расширена до семи гектаров, а затем, после строительства ресторана "Калемегданская терраса" и присоединения части Нижнего города, превысила четырнадцать гектаров, такая площадь была у зоопарка к началу Второй мировой войны. Во время Второй мировой войны зоопарк дважды бомбили: сначала в 1941 немецкие фашисты, а затем англо-американские союзники в 1944 году. Почти весь фонд животных был уничтожен. Из-за разрушения и резко сократившегося количества экспонатов площадь зоопарка после войны, к сожалению, была уменьшена на семь гектаров, эту территорию  он занимает и по сей день.

По рассказам Даны Савкович-Глигорич, дочери Миодрага Савковича, который был директором зоосада во время бомбардировки 1941 г., жители соседних домов, наивно полагая, что зоологический сад не станет мишенью бомбардировщиков, бросились искать там убежище. Но бомбы падали без разбора, и в зоопарке, особенно в пещере, которая сегодня служит укрытием для зебр и антилоп, погибло множество людей. Дана Савкович-Глигорич собственными глазами видела животных, подброшенных в воздух силой взрыва бомб. Особенно врезалась в ее память  картина слона, разорванного взрывом на куски. Многие животные тогда вырвались из разрушенных клеток, и тех, кто был опасен для людей, пришлось убить, чтобы избежать еще больших трагедий. Среди немногих выживших были бегемот Буца (Толстяк) и крокодил Муя (Мухамед).

The Belgrade Zoo was founded in the year 1936. It was founded by the mayor of that time, the industrialist Mr. Vlada Ilić (I). It was ceremonially opened on the day of St. Peter - July 12th.

The first inhabitants of the zoo were: lions, leopards, polar and brown bears, wolves, makaki and mangabey monkeys, blackbucks, buffalos, zebus, bighorn sheep, deer, roe deer, storks, gruiformes, peafowls, common pheasants, owls, pelicans and parrots.

Soon upon the opening, the Belgrade zoo became one of the most preferred places where the Belgrade citizens used to come. It has also hosted several times the members of the royal family Karadjordjević. The queen Marija used to spend the time aimed for entertainment with the princes Tomislav and Andrej precisely in the Zoo, and the young king Peter II was regularly interested during the visits for the further plans and construction.

When formed, the Zoo occupied a space somewhat bigger than three and a half hectares, to be, very quickly, widened to seven and then, with the construction of the restaurant “Kalemegdanska terasa” (“The terrace of Kalemegdan”) and the annexation of one part of “Donji grad”, even to somewhat more than fourteen hectares, and on that surface it met the World War II. But, during the World War II, the Zoo was bombed twice: at first in 1941 by the German fascists and then also by the allies in 1944. Almost the whole fund of animals was destroyed. Due to the destruction and drastically reduced number of exhibits, the surface of the Zoo was, unfortunately, reduced after the war to about seven hectares, which is how much it occupies also today.

As per the saying of Dana Savkovic-Gligorić, whose father, Milorad Savković, was the director of the Zoo at that time, during the bombing in 1941 the inhabitants of the surrounding buildings believed naively that the Zoo would not be a target of the bombers, so that they rushed altogether to find a refuge in it. But, the bombs were falling uncontrolled, so that in the Zoo, especially in the cave which are today shelters for the zebras and blackbucks, many people perished. She saw also with her eyes how many animals, stricken by the bombs, fly in the air. She remembers particularly the image of an elephant shattered to pieces. Many animals escaped then from the destroyed cages, and those which represented a danger for the surrounding had to be killed in order to avoid a bigger tragedy. Among the rare ones which remained were the hippopotamus Buca and the alligator Muja.

 

 

 


 

 

 

Od osnivanja Zoološkog vrta pa, najverovatnije, do početka Drugog svetskog rata, na mestu direktora vrta se nalazio inženjer Aleksandar Krstić (1). Tu funkciju je zatim preuzeo i do 1944. godine obavljao Miodrag Savković (2). Prvi posleratni direktor je bio Ante Tadić (3). Posle njega na toj funkciji našli su se redom, Milorad Lazarević (4), Milorad Medenica (5) i Radivoje Tričković (6), a od 1. maja 1986. godine direktor Beogradskog zoološkog vrta je Vuk Bojović (7).

Од оснивања Зоолошког врта па, највероватније, до почетка Другог светског рата, на месту директора врта се налазио инжењер Александар Крстић (1). Ту функцију је затим преузео и до 1944. године обављао Миодраг Савковић (2). Први послератни директор је био Анте Тадић (3). После њега на тој функцији нашли су се редом, Милорад Лазаревић (4), Милорад Меденица (5) и Радивоје Тричковић (6), а од 1. маја 1986. године директор Београдског зоолошког врта је Вук Бојовић (7).

После основания Белградского зоопарка его директором стал инженер Александр Крстич (1), который вероятно возглавлял  зоопарк до начала Второй мировой войны. Эту должность до 1944 г. занимал Миодраг Савкович (2). Первым послевоенным директором был Анте Тадич (3). После него сменялись Милорад Лазаревич (4), Милош Меденица (5) и Радивое Тричкович (6), а с 1 мая 1986 г. директором Белградского зоопарка стал Вук Бойович (7).

Since the founding of the Zoo up to, most probably, the beginning of World War II, the engineer Aleksandar Krstic (1) was on the function of the director of the Zoo. That function was thereafter overtaken and exercised until 1944 by Miodrag Savkovic (2). Ante Tadic (3) was the first post-war director. After him, that function was exercised, successively, by Milorad Lazarevic (4), Milorad Medenica (5) and Radivoje Trickovic (6) and since May 1st, 1986 the director of the Belgrade Zoo is Vuk Bojovic (7).